Ivica Milanovic Јануар 27 у 2:15 по подне

divisio joy,moj jedan i jedini,prosvetli se,transmision,dead souls,no love lost itd......17km ...........freeway.....mora da se tada sticala neophodna kondicija za razdoblja koja su nailazila,vidiš,znao sam da postoji neka fora,dugotrajnost je trajna osobina dok ne umreš,nadam se da noćas nisam lupetao više no obično,krug se ne zatvara....,na cave-u u areni bilo je strasno ok,uživao....pozdrav

Čarna Marković Јануар 27 у 7:10 по подне Пријави

trenutno nisam in that mood, vidi im samo naslove pjesama.
radije se prosvjetljujem sa fat freddies drop i antenatom.
i need some soulsshining.
ubiti se je kukavicki.
(i sta ako tamo isto je?)
mada, neki ljudi odrade svoje
i onda im je ic´.
cava sam gledala nekad davno,
ponavljala: pogrijesi.
nisi uopste lupetao.
za inace ne znam. 

Ivica Milanovic Јануар 27 у 8:03 по подне

ma curtiss yan,inače pevač pominjanog benda,bolovao lik od šizofrenije i u stepenu kada se bolest razvila otkinuo se,vidiš da mora da imaš neku falinku da bi se ekspresijom drugačijeg viđenja sveta izrazio o istom,ovde se svakako zajebavam,nego eto,i dalje pijančim,to kod mene traje tako dan,dva,istrezniš se pa na posao,sve ono osmeh,ljubaznost,maštovitost i pre svega podanost,ali koliko nismo birali toliko smo i dozvolili,nadam se da ti ne smeta moja nekostruktivnost kod uobličavanja toka rečenica...i tako to,izkucam deo slova za deo dana,ili ti noći,i hodaj... 

Čarna Marković Јануар 27 у 11:07 по подне Пријави

Falinka je osjecati, to se danas medicinira ovim ili onim lijekovima, sve lijepo po receptu, pa onda moze osmijeh, ljubaznost, mastovitost i presvega podanost gonicima robova.
Ne smeta mi tvoja nekonstruktivnost, to je stream of consciousness, revolucionarni u istoriji knjizevnosti. Kakva, tacka, kakav zarez. Kao meni drag Antionio Lobo Antunes, on tako vozi, pa ko ga stigne.
Dozvolili smo previse, ali dobro je dok vidimo da je tako. 

Ivica Milanovic Јануар 28 у 5:11 по подне

Uobličavanja tokova svesti učine nas drugačijim,od nas samih,od ljudi pored nas,nekada u tome pronađemo smisao,to nas ojača u našoj odluci kojom smo proizveli takvo stanje,pa ipak,toliko puta ponovimo greške kojima smo dozvolili da okolina utiče na naše postupke,svakako da je dobro dokle god prepoznajemo sopstveno,to ostavlja mogućnost za novi početak,stvaranja u kojima uobličavamo sebe,putem neprestane promene,kao tok vremena kome pripadamo....and so, the show must go on, now we are on the scene, the story has changed and our role in them

хоћу да схватим,да ли ме разумеш ти,колико ћу јебених дана,ноћи,да будан сањам о теби,довољно је ,говорим сваки пут када осетим да не могу више себи да допустим,опет сањам,лутам,хеј,ејјј,хо
када видиш сличност,не то није твоја личност,твој немир је једини....
буди ми друг,ортак,љубавница,немој да ми будеш жена,птица кукавица....
јер не могу да ти тада верујем,верујем,верујем,а не могу да ти не верујем,разумеш ли...
кораци од олова ти кораци снова,избезумљен,требаш ми и не волим те
у проклетом сукобу,превирању,трењу,никад миру,проклетом поштењу,
ми треба да нестанемо,
јер постојимо,
стојимо,
 боримо се јер се бојимо,
хоћеш ли стати једног дана,закопати ратничке боје,хоћеш ли знати
хејјјјјјјјј,хо,ејјјјјјјј,lets go,in the pass....

..stvari koji oblikuju nasu stvrnost,koliko su svesne da to zaista i cine a da nisu oblici,spontanoscu kada cine stvarnost,daleko je istina kroz koju se svi smejemo,ne postoji,dodir nje nas sve boli,uciniti,