one vuce moje niti,ona hladna i daleka,ona cini moje sne,a ja mastam zatvorenih ociju,ona vuce,igra se.....

Casius Clay and Joe Frayzer in the Manila 1975 and Joy Division,David and Goliat and Joy Division

Sećam se kose za koju znam da je rekla da je mrzi
čupava,uvijena,prirodna,predivna sva
usana,strast i požuda,predanost,možda odveć slabost

ali se ne sećam lika,ne znam boju očiju
misli bride ali
ne osećam ništa,lepotu slova,možda,tren,kada sam pomislio
možda dodir,kada sam osetio,možda
i taj čudni osećaj da više ne želim nikada da je susretnem
a bilo mi je predivno...
čudesni bodyart i kad si izgovorila
umivanje,da ti ne ostane neka slika neba u očima...

st.anger

stvarno,ponekad neke daljine mi donesu osmeh
uzivam,cudni ljudi cudnih cudi
pomislim,mi smo ne iskvareno drustvo,jos..
na zalost omlatice nas urbana zapadna civilizacija
na balkanu ljudi cene hranu i dubinu duse

rasrzani u stvarnosti,
padamo u čeljusti zveri
dok mirno preživljavamo poslednje trenutke
zašto vrištiš do besmisla,dragi rođače
ona je tu
ugriz kida kožu,meso,kosti
ogledalo duše,umiri se postojano
odlazimo skupa u nešto novo,bolje
na kraju
israće nas zveri i odneti govnari,budi miran
razveseli se...
apstraktnost koze
i nepojmivost magarca
izbori ovce
dalekosežnost bola zmije
vernost ptice
zaljubljenost konja
i slikarski duh
Ne uznemiravaj više nedužne zebre
nosorogu je stalo do tebe
a sa žirafe se vidi bolje....

Ово зна да ме онерасположи,најбољи ортаци су шмугнули преко гране,они који су остали,шљака пресудан домен у слободи одлучивања, као и ја и кад кад,јебеш све,кажем ово зна да ме заболи,шине ти неке фотке из далеког нам града,а треба трен да се коцкице изређају,па те то заболи,помирио си се са тренутком,који,може да траје бескрајно дуго,да свако јури своју срећу,неки имају снаге да напусте све и крену у непознато док други,покушавају да саставе несастављиво.Морам да му кажем да не мрачи више својом срећом него,дакле,да дође са цигарама и цавама,да променимо ток реке.


и наравно Alice in Chains Down In A Hole....in this world....