tresak,podrhtavanje,otvaraju se,dolazi iz bliza,zvuk koji menja percepciju razmisljanja
kolotecina ustupa mesto za izazove misli,spontano se naginjem nad ponor,kraj,konacno,ponovo cujem jasno i vidim glasno,trne mi ruke i noge,ili ti udovi,glava puna elektriciteta,Ajnstajn je ponovo u meni,bar njegova frizura,malo li je od jednog genija koji je hteo da izigrava Stvaraoca i Unistitelja u humane svrhe,cemu su sve bile okrenute besmislene ideje da cemo jednog dana prestati da se obnavljamo,putujuci iz tela u telo,kao izgubljene duse u potrazi za konacnom,sopstvenom kucom,koja ce se jednog dana poistovetiti sa nagonom i instiktom,konacno se oslobadajuci predrasuda koje je stvorilo imaginarno drustvo,obnavljajuci svoju vezu sa prirodom,stapajuci se sa istom,davajuci joj ili uzimajuci od nje,istom merom,ravnoteza,RAVNOTEZA....i dalje sam tu.....