субота, 20. фебруар 2010.

Put pun tisine,zastajkujes,ostajes,tisina postaju tvoje reci,tvoj pogled,tisina je tvoje telo,neprimetan si...Tezina koja se cula,nestala je,jacina koja je bojila,prestala je,hod koji ti je toliko znacio,ukopao se,beskraj je rasirio svoja krila.Bezizrazajnost dolazi po tebe...upitam te ponekad,kada najmanje ocekujes to,da li si zaista mislio da cemo prekoraciti provaliju,nastaviti silovito,osetim ponekad tu cudesnu energiju,kad srce treperi,kad se pogled usija,snaga kao vulakan eksplodira,ucini mi se da ima mnogo neiskoriscene energije,prostora,ali sve presahne tvojim ne cinjenjem,ne usmeravanjem,ne trazenjem,postoji samo tisina,crna rupa koja jede ogromnu zvezdu,a zvezda se ne opire jer zna da kada jednom upadne u zagrljaj crne rupe,kraj je neminovan.Vreme samo omogucava da sagledamo svu tragiku trenutka,bez subjektivnosti,tuga srca i bol mozga,ljustura od tela sto je ostalo.A dok koracao sam dolinom,podno planine sto ljubav gradi,do mene je stizala uvek hladna,skamenjena sva,presla vec dugacak put,sa vrha do dna,nisam znao da se popnem,da doprem do nje kad pocne da se budi,ni podrhtaji zemlje,ni oblaci dima nisu znali da me pokrenu,usnulu dusu probude,pustao sam da tisina ovlada,da postanem deo nje.Od zaglusujuce buke sto ju je tisina stvarala nisam cuo poziv sto mi ga je planina namenila,jer verujem,svako ima svoju tisinu,da gradi,nadograduje,isto tako,svako ima svoju blizinu,da je postuje,dozvoljava mogucnost da odlucuje,no ipak..
Sve je tako bezvredno kada shvatis da proslo je,mogucnosti su premale kad razumes da deo si sopstvenog,ztvorenog,opasanog tisinom,sveta,zar.Ne cujes i kada cujes,ne vidis i kad si video,ne dodirujes,mislis da bi povredio,a ko brine o tebi,sve te kandze zarivene u tvoje meso,kost,ko brine o tvom trenutku,tvom osecanju,tvojoj zelji,kako je tesko voleti tisinu,osecas je,cujes je,dodirujes je ali ona se uvek izmakne kada zelis da podelis deo sebe sa njom,da joj kazes,da se oslobodis,tesko je voleti tisinu,glas svoj zaboravis,telo svoje rastocis i sa zemljom se spojis,zastajkujes,osluskujes,znas da je tu...

петак, 19. фебруар 2010.

za jednog zadrugara....u zdravlje


Napokon,pocinjem da radim posle zimskog uspavljivanja,nikad ne bi pomislio da ce me to obradovati,jer sustina ne izgovorenog jeste srz lenjosti,e pa druze,dosadila mi je lenjost i lelemudanje ove zime.Mada znam,da posle udarnih mesec dana,pozelecu opet da imam nekontrolisano vreme sa kojim ne znam sta bih,ali je slobodno,nekontrolisano,dosadno,stvarno,lenjivo i skoro bezbrizno,da ima para da se zivi tako jbg.
Ipak,nauci se nesto posle tri meseca pauze u radu,vidis da li si i kako si zaduzio neke ljude,vidis kako se ophode prema tebi,(on i ona i ona i ja),ne mislim tu na LJUDE koji svakako su tu,ali uvek treba imati granicu i prema LJUDIMA,jer ljubav je stvar koja mora da se odrzava(na zalost),ili na realnost,racionalnost.Tako se desi da u vremenu proslogodisnjeg normalnog zivljenja(rad preko dana,uvece koje pivce i sa jutrom opet na rad)to pivo,cigarete,ne retko neko meze,koje,svi koji me znaju,kada se zezamo,zezamo se,ne zanima me ko placa,ali posto u tom vremenu samo sam ja radio,ali i stalno bio na tim zezanjima,(drugi su bivali i nestajali,zene,deca,roditelji,sta vec...)uglavnom sam ja i podrzavao te subotnje poslepodnevno celonocne zajebancije(a to kosta,iako se vecina tih zezanja desila u kraju ispred nase birtije)sto i nikada pa i sada mi nije zao,radi,zaradi,ako ti se zajebava,zajebavaj se jer sutra nema posle,vreme nas je vec oduvalo,uzimamo ovog malo sto je preostalo,nego sta vec,negde polovinom februara,kada se istrosilo sto se imalo,rezerve presusile,cipele se osusile,kucna zabava jedino preostala sa par tih LJUDI i ovog puta im opet kazem hvala,taj lik pocne da radi.Ok man,vreme je i bilo,dosta se krkalo i pilo,a kada treba malo duga da se ljudski vrati,ne poznaje kraj ni birtiju,istu onu,nasu staru,da svrati,da okrene koju,da pokaze da zna da ceni svo to vreme,ne broo,bolje je u gradu,novi ljudi,nova mesta,ali ko sam ja da sudim,no ipak,kazem,nesto se nauci za to vreme provedeno kuci..ne pada sneg da prekrije breg vec da od zveri otkrije trag...Uzdravlje ljudi

уторак, 02. фебруар 2010.


U razgovoru,koji je naposletku i zapisan,procitah da srpski pisci imaju jos sta da napisu,doprinesu svetskoj literarnoj javnosti,mada u neverici,govore ljudi da je vec sta se imalo zapisati,napisano,da danas samo okrecemo i obrcemo,dodajemo i oduzimo od prave sustine,pa kad je vec tako,rekoh da se pridruzim skupini koja ima vremena to da radi.Da ne bude zabune,u tom razgovoru je ucestvovao Alen Kapan,francuski prevodioc,prevodio mnoge nase pisce,Ivu Andrica,Svetislava Basaru,Mihaila Pantica,Svetlana Velmar-Jankovic i druge.Kad je vec tako,da se osvrnem na Orvela i njegovu blagorodnost istine koja oslabada,u zadnje vreme se pominjani Orvel sve vise priblizava danasnjem coveku,njegova poruka da kontrola dolazi po sve nas je sve izrazajnija ako se u potpunosti nije ostvarila sva je verovatnoca da ce u skorije vreme.Danasnje ugradivanje cipova u ljude i zivotinje postaje sve prisutnije u tom zapadnom svetu,namerno kazem (tom zapadnom..)jer isto je sva verovatnoca da mi norme koje postoje kod njih nikada necemo dosegnuti,surovo deluje ali Zivotinjska farma koja je nastala iz Orvelovog pogleda na ljudsku prirodu,najadekvatniji je naziv za nesvesne i egoisticne covekolike dvonosce.Ko zna gde sve ovo vodi ali cesto mislim da je sve vid eksperimenta kojem na zalost prisustvojemo,barem putem medija,raznoraznih,da ih i ne pominjem,pa tu ima i tih dobrih strana sto smo u dupetu sveta!Raznorazne zloupotrebe politicara koji bi da vladaju tim i takvim bicima,vera koja bi da se nenametljivo uvuce u sve pore istog tog drustva,svakako,zarad veze sa Bogom i prirodom,a verovatnije pokusaj da uspostavi vezu sa samim sobom u virtualnom trenutku koji nas okruzuje a da li zaista i postoji,pitanje?Znam da zasigurno,u nekoj buducnosti,covek ce zaliti za samim sobom,izvornim,prirodnim,sa greskom ili bez nje.oblikom kakvim mu je priroda dodelila.Price o vanzemaljcima nisu vise price za zaglupljivanje sveverujuceg naroda,u nekoj studiji koju su opet,izveli isti ti zapadni...zbog poremecaja klime dozivece se velika promena izgleda coveka,smanjivanje usiju i povecanje glave zbog razvoja tehnoloskog koji je mozak naterao u sakupljanje nepotrebnih informacija,samim tim i njegovo povecanje,izgled vrlo slican IT-ju,a posto puzu je neophodna kucica,glava je porasla,hmm,smesno,ali isto tako sada sam dosao do razloga zasto covekolike dvonosce toliko zanima ljudska modifikacija,prvo ce ga pokvariti da bi kasnije znali kako da ga poprave,dnk,plastika(mudasarme prim.prev.)Zakljucak:Ne dirajte neduzne zebre,nosorogu je stalo do tebe...ubih pola sata,ako ko hoce da cita,neka cita i u meduvremenu neka ugradi koji cip i za mene...ziveli

понедељак, 01. фебруар 2010.


Licim na kralja zemlje gde kisa stalno pada,
bogata a nemocna,vec prastara a mlada,
sto,preziruci naklon vaspitaca mu smernih,
cami kraj svojih pasa kao kraj drugih zveri.
Nista da razgali,ni divljac,ni sokoli,
ni umiruci narod sto pod balkonom moli.
Dragog lakrdijasa ni balada ni slika
ne vedri vise celo tog teskog bolesnika;
postelja mu krinom kicena grobnicom da bude,
a gospe od ukrasa,sto svakog kneza bude,
ne znaju kako da se bestidnije obuku,
da tom kosturu mladom bar osmeh izvuku.
Ni prvi alhemicar ne uspe da izluci
iz njegova bica tu boljku koja ga muci,
ni kupanjem u krvi,sto su Rimljani znali
i silnici kada ih staracka nemoc svali,
ne zagreju tu lesinu otupelu od sete,
cijim zilama struji zelena voda Lete.

Splin Sarl Bodler