петак, 02. јул 2010.

rasrzani u stvarnosti,
padamo u čeljusti zveri
dok mirno preživljavamo poslednje trenutke
zašto vrištiš do besmisla,dragi rođače
ona je tu
ugriz kida kožu,meso,kosti
ogledalo duše,umiri se postojano
odlazimo skupa u nešto novo,bolje
na kraju
israće nas zveri i odneti govnari,budi miran
razveseli se...
apstraktnost koze
i nepojmivost magarca
izbori ovce
dalekosežnost bola zmije
vernost ptice
zaljubljenost konja
i slikarski duh
Ne uznemiravaj više nedužne zebre
nosorogu je stalo do tebe
a sa žirafe se vidi bolje....

2 коментара: