петак, 09. децембар 2011.

Tesko je odoleti porivu,slazem se,tesko je odrzati distancu,prenemazem se
posle igara i prolivene krvi nema nevinih nit naivnih,svaka rec odstoji na tasu vage,
da vreme protumaci njenu vrednost,da joj doda rep ili oduzme rog
Da li mi je zaista to trebalo,da,bez toga ja ne bih ostao ono za sta me u predstavi igraju moji glumci
i da li je to ispunilo moja ocekivanja,pa svakako,zar nisam rekao da je tesko odoleti porivu da se nista ne ocekuje,tako da sve igre tela i sva sakacenja duse,dodu kao aplauz na premijeri
Iako znam da glavni glumac boluje od neizlecive treme da bi ponekad nesto moglo da pode po dobru,pa to poremeti njegovu uhodanu melaholicnost i ravnodusnost
Ali sve ce se jednog dana spojiti ili nestati sa nepotvrdenim mitom
Da li je tesko odoleti porivu,da li tesko odrzati distancu,da li je tesko dopustiti samome sebi,tako da sve igre postanu necega deo,u cemu se uziva ili ostanu samo predivna uspomena,i isto tako,u kojoj se uziva....
zar ja to znam?

Нема коментара:

Постави коментар