za jednog zadrugara....u zdravlje

Napokon,pocinjem da radim posle zimskog uspavljivanja,nikad ne bi pomislio da ce me to obradovati,jer sustina ne izgovorenog jeste srz lenjosti,e pa druze,dosadila mi je lenjost i lelemudanje ove zime.Mada znam,da posle udarnih mesec dana,pozelecu opet da imam nekontrolisano vreme sa kojim ne znam sta bih,ali je slobodno,nekontrolisano,dosadno,stvarno,lenjivo i skoro bezbrizno,da ima para da se zivi tako jbg.
Ipak,nauci se nesto posle tri meseca pauze u radu,vidis da li si i kako si zaduzio neke ljude,vidis kako se ophode prema tebi,(on i ona i ona i ja),ne mislim tu na LJUDE koji svakako su tu,ali uvek treba imati granicu i prema LJUDIMA,jer ljubav je stvar koja mora da se odrzava(na zalost),ili na realnost,racionalnost.Tako se desi da u vremenu proslogodisnjeg normalnog zivljenja(rad preko dana,uvece koje pivce i sa jutrom opet na rad)to pivo,cigarete,ne retko neko meze,koje,svi koji me znaju,kada se zezamo,zezamo se,ne zanima me ko placa,ali posto u tom vremenu samo sam ja radio,ali i stalno bio na tim zezanjima,(drugi su bivali i nestajali,zene,deca,roditelji,sta vec...)uglavnom sam ja i podrzavao te subotnje poslepodnevno celonocne zajebancije(a to kosta,iako se vecina tih zezanja desila u kraju ispred nase birtije)sto i nikada pa i sada mi nije zao,radi,zaradi,ako ti se zajebava,zajebavaj se jer sutra nema posle,vreme nas je vec oduvalo,uzimamo ovog malo sto je preostalo,nego sta vec,negde polovinom februara,kada se istrosilo sto se imalo,rezerve presusile,cipele se osusile,kucna zabava jedino preostala sa par tih LJUDI i ovog puta im opet kazem hvala,taj lik pocne da radi.Ok man,vreme je i bilo,dosta se krkalo i pilo,a kada treba malo duga da se ljudski vrati,ne poznaje kraj ni birtiju,istu onu,nasu staru,da svrati,da okrene koju,da pokaze da zna da ceni svo to vreme,ne broo,bolje je u gradu,novi ljudi,nova mesta,ali ko sam ja da sudim,no ipak,kazem,nesto se nauci za to vreme provedeno kuci..ne pada sneg da prekrije breg vec da od zveri otkrije trag...Uzdravlje ljudi