петак, 4. јун 2010.

затим,оставила си све због чега си желела да постојиш
ја сам НАПОКОН престао да се бојим
тренутак се стапао са ТЕЖЊОМ ДВАЈУ ТЕЛА
КОНАЧНО СПОЗНАЈЕМО СЛОБОДУ,слободи је мука од нас
патетично црпимо нежности које су само део СЛОБОДНЕ
колико ОТРЕЖЊЕЊА ни због чега,ЈУРЦАМО ДА БИ САЗНАЛИ
а кад,КАДА

сазнамо,ОДЛАЗИМО у поновну тишину
зашто си тако лепа док ми не кажеш КО СИ
све након тога.....мени благост срца не дозвољава
ЈЕР ЗАР ти не схваташ,ми ЈУРЦАМО само да би САЗНАЛИ
али због лошег ПАМЋЕЊА ми то изнова чинимо

1 коментар: