orlovsko gnezdo

Predpostavljam,vremenski neodredeno,koliko je trebalo da se preselimo iz forme dijaloga i vec postanemo monolog kojim se obracamo trecem licu..

Pravo je svakog i neotudivo je da koristi reci kako mu volja,zagarantovana sloboda kretanja i govora,pa ipak,komentar koji se nadovezuje na to pravo je takode neotudivo pravo svakog pojedinca da komentarise sve i to kako zeli,sta zelim da kazem,monolog je jednostavno neizostavan cim sedis na kompu i kucas,obracas se prvenstveno sebi,ali takode ti imas neku potajnu nadu da to sto ti pises nekako ce i zainteresovati jos nekog pa samim tim ti pises i tom nekom trecem licu,tvom citaocu...a ko je tvoj verni citaoc,smem li da se usudim da kazem da si oduvek to bio samo ti,od pocetka pa nadalje,dokle god to imalo put...sam sebi postavljas ciljeve sam svoje ciljeve gazis i trazis nove dostupnije trenutku,sam stvaras nove vidokruge kroz koje odredenog trena ne mozes da vidis,zapitkujes sebe a odgovor trazis od drugih,lutas sa nadom da ces sresti nekog slicnog sebi a ne razumes da samog sebe trebas upoznati,koliko dugo pentrao se po krovovima susednih kuca a nijednog trenutka ne pozeleo da udes u sopstvenu,moze se stvoriti prica,ni iz cega i ni od cega,potrebno je vreme,bas ono koji neki opisuju kao prolazno a neki ga zbog svoje prolaznosti mere u apoenima,ima vremena,da ga nema nikada ne bi pomislio da mi je dosadno,ali nema zelje,ciljevi su se izhabali,putevi u beskonacnom krugu previse puta sudarili,ali cu ipak reci,ima nade,mangupi su uspeli pobeci,svakodnevnica....u zdravlje