Probudim se nocu,ne razumem koliko je sati,zubori napitak u mome telu sto sam ga predhodnu noc popio,sa telom sastavio,na ocigled svakodnevnosti pobegoh u iluziju,prastanjem sa bojama i zvukom otidoh u kroz samoupoznavanje ,u nemi,crno beli tren.Pogled ka ogledalu,sta ja uopste trazim tu,iz ociju iskre zadovoljstva,brinem za tebe,moje sada.Nikog da pozove tisinu sa mojim imenom,krecem se,hej maglo,silino,grom govori,cujem da grmi reci,kisa rastapa cipele,bos tumaram kroz bodljikavo siprazje,pretoplo je,moja soba jebeni svet,siguran sam,da li sam siguran,vrata od pakla odmah u
susedstvu,vrata od kompromisa,kakva iluzija,ehej smesni ljudi,vi sto citav zivot ocekujete cuda duboko uvaljeni u svoje nista,zoves me da vratim se,pa danas sreco,zar da pocastvovan budem kada nisam tu,oprosti,objasnicu,koja gomila govana,jane says,a gonna get...procitah tekstove,ljubazno se zahvaljuje,dosipam pice,iz ociju je iskre odaju,svida joj se moje vino,ljubazno zahvaljuje,govori mi po ko zna koji put,tu istu tuznu pricu,ooo kakav bol,opet se zahvaljujem(muka mi je i da pomislim koliko nekad ne zelim nikog da uvredim,a imam razloga)no ipak nakon mog vina i njene srceparajuce porozne sustine,spustismo se do dna,lezeci ledima okrenuti ka svemiru, zakljucismo da smo otudeni,neke zvezde govorile su umesto mene,ja sam slusao,slusao,kada sam se probudio nisam razumeo koliko je sati i koji kurac trazim na podu u bilo koje vreme...