Затрчим се,ветар у лице исписује најбоље стихове
спремам се за скок,даљина ме очекује,земља ослушкује
птице у лудим лету,пси завијају исти тон
Хоће ли доћи ка нама,радостан поћи,хоће ли стићи да одлучи
са ветром у лице корак направи...тако ми је хладно
Када би била слободна да гурнеш ме са литице заборава
до заборава,коначног спокоја...
Више не волим,више не мрзим,туробно сам сам и добро ми је
све је тако безвредно да стид ме је..
Хоћеш ли вечерас бити слободна,слободна да свратиш до литице
моје тело чека,душа давно згаснула је...
драге моје птице су се спустиле,пси подивљали,растргли их све
шта сам то учинио,па ипак понекад затрчим се...