четвртак, 08. април 2010.


Iskren da budem,ja i ne razumem šta je to blogovanje,razumem da ljudi stave koju priču,koji stih,po meni je to suština,da negde bude zapisano i da to ima čak mogućnost da neko i pročita,a da to ne budu frendovi,rođaci,devojka,ili već ko,ali praviti recenziju svega i svačega,ulaziti u lavirinte kojima se ne nazire kraj,pokušavati se baviti nečim zašto ljudi potroše godine u školovanju,uzaludno trošenje vremena.Ko zna,možda sam suviše kratko na blogu,vreme mi oduzima životna zanimacija,pa posle nje sam neophodan krevetu,ko zna,možda i kad imam slobodnog vremena ja zaista želim da bude slobodno,sa ljudima,sa tišinom,sa bukom,strukom,što je sa nasleđem podelih,ko to zna.Nema ništa protiv pravljenja blogova,ali smislenih,ličnih,ima ih puno,ali na žalost i previše je onih koji bi samo da budu napisani,i pišu,i kako je neko odsvirao i kako je neko to shvatio,kako je neko nešto napisao i koliko je vremena na to utrošio,smisao koji mi je ON objasnio a ja to nisam shvatio,pa odlazak u krajnost,recenzija albuma nekih bendova za koje je samo on čuo,o da,da nas prosvetli,pa filmovi,pa pozorišta,slikarstvo,vajarstvo,televizija,tehnika,i svi pod,pod i ispod pravci,linije i kockice,ali po mogućstvu da je neki vid umetnosti,jer to je cool,ali zar danas nije sve moguće tumačiti kao kakav vid umetnosti,život svakog pojedinca je umetnost ali ponekad baš ti pojedinci stvaraju tu šizofenu sliku koju prezentuju drugim pojedincima,pa oni nesposobni da sami kreiraju sopstvenu,(jer nisu svi skloni da prezentuju,neki su rođeni da prihvataju,ponekad iz čistote,ponekad iz neznanja)prihvataju opštu sliku kao svoju,i naravno,oni bezobzirniju,bezobrazniji,dobijaju,i svoj prostor i svoje čitače,pratioce koji postaju oni pre njih,samo još oholiji,još perverzniji,željniji svojih sopstvenih pratioca...i odoh u sadašnjost,samo sa bitnijim verovanjem,da i danas postoje sasvim normalni i dobri ljudi,samo od prevelike šume informacija,sa teskoćom prepoznajemo indetitet,i sopstveni i oko nas kreativnih,a pre svega dobrih ljudi...

ps.skoro sam ubeđen da je verovanje,u današnjem pošizelom svetu,brzine i daljine,moguće i da većina oko mene misli da je to naivna utopija,ali u nešto se mora verovati,iskrenost ne sme da nas napusti u ovo neiskreno i iskrivljeno vreme,kome pripadamo ali nas ne poseduje,dok to ne prihvatimo sopstvenim ne činjenjem,zarad sopstvenog boljeg sutra,ironično barem do jutra,pa u nove radne pobede pod sultanima i knezovima,ponizno,snishodljivo,i da,sada shvatam otkud šuma bezpotrebnih blogova(kao što je i ovaj)...King of a day Fool for all life...uzdravlje

1 коментар:

  1. Uf, slažem se po većini pitanja.
    Samo što nekako razumem i one koji pišu recenzije, kritike i analize. Ne znači da nisu dovoljno kreativni (bar ne u svakom slučaju), mislim da odgovor treba tražiti u razlogu blogovanja. Zašto je neko počeo da piše blog? Motivi su svakome različiti.
    Sjajan ti je blog, šteta što nije malo više posećen.

    ОдговориИзбриши