ogrubeli prsti traže povod
okidač se nekako preznojio
ruka mi se stegla,hajde
ja sam to sebi dozvolio
tužna muzika je ona muzika što ne dodiruje,
tužan svako ko joj dvori sne,
lepršava moja sudba,uvek bol,uvek bol...
na kapcima mi sneg od prošle zime ostao
ali govori mi klovn bez mira
ona je muzika,njoj se uvek svira
čežnja me za tobom ponekad hvata,
dodir telom,prsti oko tvog vrata
ali ljubaznosti nikad dosta,deo sam našeg mosta
koračajući,zvono odzvanja
prihvatam se pločnika i nastavaljam sam
mada malo kasnim,znam,oprosti mi
ali ni gugutke više ne dolaze na moje prozore,
usrani golubovi,golubice...
Нема коментара:
Постави коментар