четвртак, 06. мај 2010.

Reče jedan,a poješće ga mnogi,nema razloga,a ja ga u njegovom stavu podržim,ovo ima smisla kao smisleni deo života koji smo izgubili,jebeš sve,a  nemajući šta drugo da radimo,pa se puštamo niz reke koje  nismo ni upoznali,pentramo se po mozgovima koje pokušavamo razumeti,jebeš sve,ali zbog čega,imaš svoj život,gaji ga možda i poraste,šta te boli kurac za druge,drugačije,pa kažem više sebi no drugima,da je bio trenutak u kome se shvatalo,razumevalo,pokušavalo,danas je izgubilo logike
sve može i bilo kada i bilo gde....


.... tako je tiho,umrla mi je duša,
skloni me sa kiše,rastapam se
neustrašiv je onaj kome zore u noć dolaze
vreme je tu ispred,
vrata se ukazuju,tvoja dobronamernost me plaši
pogled za dar.ali ne i večeras,večeras je noć
beskrajno dugo izčekivanje

...odlazim sa tobom na reku

zadnje osluškivanje reke,kada se vratimo biće jutro
tako je tiho.......

govorim ti istinu,samo ona ne ostavlja onog koji je napustio sve,
čuvaj se,čuvaj zanesenost očiju..
očiti je tvoj dar da mašta uvek bude rado rođena,
vitkost tela,tako poželjna
i koračaj tiho,tiha je noć
osluškuj ovaj zvuk koji vodi te,tako daleko

2 коментара:

  1. E, moj, Sheky, ugrobario si me ovom rečenicom - ,,Pentramo se po mozgovima koje pokušavamo razumeti", upravo tako. Ja se ubih objašnjavajući mlađim naraštajima kako je važno da nađu sebe, a ne da posmatraju druge i oponašaju ih, ali ne vredi, imam utisak kao da pričam u prazno, sam sam sebi smešan.

    ОдговориИзбриши
  2. druže,uhvatio sam sebe da namerno ne želim da vidim,a znatiželja mi je kao deo mašte,početak sna,gde idemo više ne želim da znam,jedino su reke,šume,haustori,pločnici,klupice u parkovima i dobri ljudi ostali isti,mi smo ostareli,jebiga..pozdrav

    ОдговориИзбриши